Плејаде, Орион и Медвед

У Старом завету помињу се три групе звезда, и увек заједно (Јов 9,9; Амос 5,8). Kimah значи „гомила“ или „скуп“ и обично се узима да су то Плејаде – мало сјајно јато у Бику у коме се голим оком види шест или седам звезда (народски Влашићи). Kesil, иста реч као „безумник“, од Септуагинте се чита као Орион; зашто је џиновски ловац неба носио то име, није познато. Његова множина, kesilim, преведена је као „сазвежђа“ у Исаији 13,10 (у преводу Даничића и Караџића „прилике небеске“). Јова питају може ли свезати „милине влашићима“ и разрешити „свезу штапима“ (Јов 38,31): Влашићи су Плејаде, а Штапи Орионов појас.

Треће име, ash или ayish, најмање је извесно. KJV га, по старијим преводима, зове Арктур; већина савремених превода чита „Медвед“ – Велики медвед северног неба, чије најсјајније звезде чине Велика кола – а BSB има „Медведицу с њеним младунцима“ (Јов 38,32; у преводу Даничића и Караџића „кола са звездама њиховим“). По другом мишљењу, то су Хијаде, јато поред Плејада. Земљорадници у многим древним земљама одређивали су време послова по таквим звездама: грчки песник Хесиод, око 700. пр. Хр., саветовао их је да жању кад Плејаде излазе пред зору, а да ору кад залазе.