Помрачења и помрачено небо

Помрачења су плашила древни свет, где су сматрана знамењима; Јеремија каже Израиљу: „од знака небеских не плашите се“ (Јеремија 10,2). Вавилонски писари бележили су их вековима. Библија нигде отворено не описује помрачење, али пророци говоре о сунцу које залази у подне (Амос 8,9) и о месецу претвореном „у крв“ (Јоил 2,31), као што потпуно помрачен месец поприми мутноцрвену боју. По једном мишљењу, такве слике потичу од помрачења; по другом, од врелог пустињског ветра, чија прашина може да замрачи сунце.

Једно помрачење веома је важно за датирање. Асирци су сваку годину називали по једном службенику, а њихов списак бележи помрачење сунца у години Bur-Sagale, у месецу симану. Астрономи га израчунавају као помрачење од 15. јуна 763. пр. Хр. Кад је та година утврђена, асирски списак од око 891. до 648. пр. Хр. долази на своје место, а преко асирских записа који помињу цареве Израиља, као што су Ахав и Јуј, и многи датуми царева Израиља и Јуде. Амос је говорио за време Јеровоама II (Амос 1,1), и неки научници повезују његову таму у подне с овим помрачењем; други у то сумњају.