Мазарот

Међу питањима постављеним Јову налази се реч која се нигде другде у Библији не јавља: „Можеш ли извести јужне звезде на време?“ (Јов 38,32; тако у преводу Даничића и Караџића). Хебрејски је то mazzaroth, а KJV ју је просто задржала: „Canst thou bring forth Mazzaroth in his season?“ Нико поуздано не зна шта је значила. По једном мишљењу, то су сазвежђа уопште, како преводи већина савремених превода; по другом, дванаест знакова зодијака; трећи у њој виде једну групу звезда – Медведа, Хијаде или Северну круну.

Реч се често доводи у везу са mazzalot, „звездама“ којима се кадило око Јерусалима док цар Јосија није збацио њихове свештенике (2 Цареви 23,5). У каснијем хебрејском mazzal је почело да значи знак зодијака, а и срећу – отуда честитка mazal tov. Сам зодијак, дванаест знакова дуж сунчевог годишњег пута, разрадили су вавилонски астрономи, у пуном облику око V века пр. Хр. Исаија се руга вавилонским звездарима, „који проричу сваког месеца“ (Исаија 47,13). Вековима касније, синагоге као што су Хамат Тиверијада (IV век по Хр.) и Бет Алфа (VI век) имале су у подним мозаицима кругове зодијака.