Мане, текел, фарес

Пето поглавље књиге пророка Данила прича о великој гозби коју је вавилонски цар Валтасар приредио за хиљаду својих кнезова. Вавилонски натписи показују да је Валтасар управљао престоницом као престолонаследник уместо свог оца Набонида, који је годинама боравио ван града; Данило назива Навуходоносора његовим оцем, а на хебрејском „отац“ може значити и предак или претходник. Гости су пили из златних и сребрних судова однетих из храма у Јерусалиму и славили своје богове. Тада се појавише прсти руке човечије, који „писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора“ (Данило 5,5). Ниједан мудрац Вавилона није могао то да прочита. Данило је прочитао „МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН“ – речи које означавају и мере за тежину – и протумачио их као избројано, измерено и подељено. „Исту ноћ“ Валтасар је убијен (Данило 5,30); 539. пр. Хр. Вавилон је пао пред Персијанцима под Киром.

Данас се речи „мане, текел, фарес“ (тако гласе у црквенословенском предању) кажу када су знаци невоље или пропасти које долазе јасни свима: када продаја стално пада, продавници је већ написано „мане, текел, фарес“. Видети тај натпис значи приметити да се нешто ближи крају пре него што се то догоди.