Блудни син

У петнаестом поглављу Јеванђеља по Луки Исус прича о млађем сину који је од оца затражио свој део имања. По израиљском закону старији син добијао је двоструки део, па је млађи могао очекивати отприлике трећину. У далекој земљи он „просу имање своје живећи беспутно“. Када је наступила глад, унајмио се да чува свиње – за Јеврејина готово најнижи посао, јер су свиње биле нечисте животиње и Јевреји их нису гајили – и желео је да напуни трбух свој „рошчићима које свиње јеђаху“, највероватније махунама рогача, којима се хранила стока и које су јели најсиромашнији. Вратио се кући да замоли да буде најамник, али му је отац потрчао у сусрет, дао му најлепшу хаљину, прстен и обућу и наредио да се закоље угојено теле за гозбу.

„Блудни“ овде долази од старог „блудети“, то јест лутати, залутати; у Даничићевом преводу син „просу“ имање. Данас је „блудни син“ или кћи онај ко напусти дом или заједницу, протраћи новац или прилике и касније се врати. „Повратак блудног сина“ каже се за сваки радосни повратак – чак и за играча који се враћа у стари клуб.