Вук у јагњећој кожи

У Беседи на гори Исус упозорава на лажне пророке, „који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Матеј 7,15). Слушаоци су обе животиње добро познавали. Овце су биле богатство многих породица, дајући млеко, месо, вуну и кожу. Вукови су у Светој земљи били чести и још живе тамо. Лове углавном ноћу, сами или у чопорима, и често убијају више него што могу да поједу. Пастири су морали да чувају стада од њих, а најамник би можда побегао када види да вук долази (Јован 10,12). Исусове следеће речи окрећу се другој свакодневној слици: људи се познају по родовима, као што се грожђе не бере с трња (Матеј 7,16).

Данас је „вук у јагњећој кожи“ (или „у овчијој кожи“) особа која своје штетне намере крије иза пријатељске, безазлене спољашњости – на пример преварант који се представља као услужни саветник. Слика је толико позната да се јавља у карикатурама, насловима и називима филмова, а многи језици имају исту изреку из својих Библија.