Со земље

Ове речи потичу из Беседе на гори, где Исус, седећи на гори, каже слушаоцима: „Ви сте со земљи“ (Матеј 5,13). Со је била једна од најцењенијих роба старог света. У Израиљу се добијала углавном са Мртвог мора, које Стари завет назива Сланим морем; давала је укус обичној свакодневној храни и чувала рибу и месо од кварења, а подела хлеба и соли за трпезом повезивала је људе. У истом стиху Исус пита шта бива „ако со обљутави“. По једном објашњењу, со скупљена крај Мртвог мора била је помешана са другим минералима, и када би влага испрала со, остао би само бљутав прах – добар само да се проспе напоље.

Данас се „сољу земље“ називају обични људи који су поштени, добри и поуздани, без разметања и уображености: „Њени родитељи су права со земље.“ То је похвала обичној доброти, а не богатству или положају. Захваљујући преводима јеванђеља, израз живи у многим језицима.