Милосрдни Самарјанин

Упитан „А ко је ближњи мој?“, Исус је испричао о човеку који је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке хајдука (Лука 10,29–30). Пут заиста силази: Јерихон је удаљен око 27 километара и лежи отприлике 1000 метара ниже, кроз пусто пустињско побрђе. Један свештеник и један Левит прошли су мимо. Један Самарјанин стао је, завио ране, „зали уљем и вином“ и довео човека у гостионицу – вероватно двориште ограђено зидом, са водом и склоништем за путнике – и оставио два динара, надницу за два дана (у Даничићевом преводу „два гроша“). Слушаоци таквог јунака не би очекивали. Самарјани су живели између Јудеје и Галилеје, клањали се на гори Гаризин уместо у Јерусалиму и држали само пет Мојсијевих књига, а Јевреји и Самарјани нису се мешали (Јован 4,9).

Данас је „милосрдни Самарјанин“ свако ко помогне незнанцу у невољи, а да га нико није молио и не очекујући ништа заузврат – на пример пролазник који се заустави код саобраћајне несреће. Неке земље имају „законе доброг Самарјанина“ који штите оне који пружају прву помоћ у хитним случајевима, а то име носе и болнице и добротворне организације.