Библија › Планови читања › Жанрови Библије

1. 1. дан

   Приповедање

   Рут 1:1–18

   Већи део Библије је приповедање, а јеврејске приче причају се кратко. Приповедач ретко описује лица, собе или осећања и ретко шта коментарише; људи показују ко су оним што говоре и чине. Књига о Рути почиње као и многе приче — временом и местом: „у оно време кад судише судије“, глад, породица из Витлејема одлази да живи у Моаву. За пет стихова умиру три човека. Затим причу носи разговор: Нојемина изнова наговара снахе да се врате, Орфа одлази, Рута остаје. Кључне речи се понављају да покажу шта је важно, овде „вратити се“ и „ићи натраг“. Читајте полако и пазите ко говори, ко одговара, а ко ћути.

2. 2. дан

   Закон

   Изл 21:28–36

   Закони Петокњижја јављају се у два главна облика. Неки су кратке заповести, као Десет заповести: чини, немој чинити. Други су случајеви: ако се ово догоди, онда се чини ово. У 2 Мојсијевој 21 мноштво је случајева — овде во који убоде човека, откривена јама, во који убије другог вола — и сваки има своје варијанте: да ли је во и раније бодао, да ли је господар био опоменут? Закони исте врсте сачувани су код суседа Израиља: Хамурабијев законик, по вавилонском цару из XVIII века пре н. е., такође одређује шта бива с волом који боде. Према раширеном мишљењу, такве збирке нису покушавале да обухвате сваки случај, већ су давале примере на основу којих су судије расуђивале. Тора своје законе смешта у причу о Израиљу код Синаја.

3. 3. дан

   Родослови и спискови

   Пост 11:10–26

   Спискови су засебна врста текста у Библији: родослови, пописи, спискови царева, градова, дарова и градитеља. 1 Мојсијева 11:10–26 води од Сима до Аврама по сталном обрасцу: кад је поживео толико година, роди сина; затим је живео још толико година и имао друге синове и кћери. Пошто се образац понавља, читалац види где се прекида: Тара има три сина, и почиње прича о Авраму. Прва књига Мојсијева изграђена је на насловима као што је онај у стиху 10, „ово је племе“, јеврејски toledoth, који отварају и спискове и приче. Стари спискови царева Месопотамије, као Сумерски списак краљева, такође дају веома дуге владавине најранијим владарима. У списку тражите образац и место где се он мења.

4. 4. дан

   Псалам

   Пс 121:1–8

   Јеврејска поезија нема риму ни стални метар у нашем смислу. Њено обележје је паралелизам: за једним редом долази други који га понавља, развија или му се супротставља. Израз је сковао енглески научник Роберт Лаут 1753. године. Псалам 121 пење се као уз степенице: стих 3 завршава се речима „не дремље чувар твој“, а стих 4 преузима те речи и иде корак даље: „не дремље и не спава чувар Израиљев“. Редови су кратки и пуни слика: горе, сен с десне стране, сунце дању и месец ноћу. Многи псалми имају наслов; овај је „Песма за пењање“, као и Псалми 120–134 — по једном мишљењу, певали су их ходочасници који су ишли горе у Јерусалим на празнике, по другом, назване су по степеницама храма. Псалми су се певали: читајте их наглас.

5. 5. дан

   Мудрост

   Пр 10:1–12

   Књиге мудрости — Приче Соломунове, Јов, Проповедник, а у неким Библијама Премудрост Соломонова и Сирах — говоре о томе како је живот уређен: рад и лењост, речи, новац, пријатељи и породица. Од 10. главе Приче су збирка појединачних изрека од по два реда, и у овим главама већина су супротности: мудар син и луд син, вредне руке и лење руке. Изреке које стоје једна поред друге не морају градити једно расуђивање; свака се може одмерити за себе, а две чак могу вући на различите стране, као Приче 26:4–5 о одговарању безумнику. И суседи Израиља имали су мудросну књижевност: египатско дело „Поука Аменемопеова“ блиско је Причама 22:17–24:22, и научници расправљају о томе како су повезани. Читајте по неколико изрека одједном.

6. 6. дан

   Пророштво

   Ам 1:1–8

   Пророци су углавном говорили пре него што је ишта записано; њихове речи сабране су у књиге, често под насловом који каже ко је пророк био и када је говорио. Амос 1:1 помиње пастира из Текује, цареве Јуде и Израиља из VIII века пре н. е. и „две године пре труса“. Велики део пророштва је поезија, у кратким целинама које се зову пророчанства. Многа почињу формулом гласника, „Овако вели Господ“, као што је посланик почињао цареву поруку. Овде један образац пролази кроз низ пророчанстава: „За три зла и за четири“ — Дамаск, Газа, и даље све до 2. главе: Тир, Едом, Амон и Моав, па Јуда и Израиљ. Највише помаже познавање историје пророковог времена.

7. 7. дан

   Јеванђеље

   Мк 1:1–15

   Јеванђеља причају о животу, учењу, смрти и васкрсењу Исусовом. Многи научници пореде их са античким биографијама, грчким bioi, које су такође бирале догађаје и изреке да покажу какав је неко био, уместо да причају цео живот годину по годину; други наглашавају по чему се од њих разликују. Јеванђеље по Марку, по мишљењу многих научника најстарије, почиње насловним редом и одмах прелази на Јована Крститеља, без приче о рођењу. Ритам му је брз: грчка реч euthys, „одмах“, јавља се око 40 пута. Матеј, Марко и Лука имају много заједничких догађаја, често сличним речима, и зову се синоптичка јеванђеља, од грчког израза за „виђени заједно“; Јован причу прича на свој начин. Прочитајте јеванђеље у целини, као једну књигу.

8. 8. дан

   Прича

   Лк 15:11–32

   Прича (грчки parabolē, јеврејски mashal) кратка је приповест или поређење из свакодневног живота: сетва, риболов, овце, новчићи, свадбена гозба. Прва три јеванђеља имају неколико десетина Исусових прича; Јеванђеље по Јовану користи друге стилске фигуре. Јеврејски учитељи каснијих векова такође су причали приче, често почињући речима: „Са чим би се ово могло упоредити?“ Лука 15 ставља три једну поред друге: о изгубљеној овци, изгубљеном новчићу и изгубљеном сину, свака са налажењем и слављем. Трећа је изграђена из две половине, о млађем сину и о старијем, а њен крај је отворен: читаоцу се не каже да ли старији брат улази. Ослушкујте појединости које би први слушалац приметио — отац трчи, прстен, угојено теле — и изненађење.

9. 9. дан

   Посланица

   Флм 1:1–25

   Двадесет једна књига Новог завета јесу посланице. Писма тог времена, од којих су многа нађена на папирусу у Египту, прате један образац: пошиљалац, прималац, поздрав, често захвалност или жеља за добро здравље, затим главни део и поздрави на крају. Павлова посланица Филимону, најкраћа од његових посланица, има све делове: Павле и Тимотије Филимону и цркви у његовом дому; „благодат вам и мир“ уместо уобичајеног грчког поздрава chairein; захвалност; молба за Онисима; поздрави Павлових сапутника. Павле је диктирао писару (Римљанима 16:22) и понекад писао ред својом руком (стих 19). Посланице су се читале наглас окупљеној цркви (Колошанима 4:16). Свака је писана за једну прилику, коју читалац обнавља из саме посланице: прочитајте је одједном.

10. 10. дан

    Апокалиптичко виђење

    Отк 1:9–20

    Откривење је добило име по својој првој речи на грчком, apokalypsis, „откривање“. Апокалиптички списи — у Библији делови Данила и Захарије и књига Откривења; изван ње јеврејска дела као 1. књига Енохова, писана отприлике од III века пре н. е. до I века н. е. — говоре о виђењима: видиоцу се показује небо или будућа времена, често уз водича који објашњава. Њихов језик је симболичан: бројеви, боје, звери, звезде. Овде Јован на Патму види некога „као Сина човечијег“ усред седам свећњака, а сам текст објашњава две слике: звезде су анђели седам цркава, свећњаци су цркве. Многе слике потичу од старозаветних пророка. Појединости се разумеју на различите начине; прво прочитајте књигу у целини.

У апликацији план памти где је читање стало, означава прочитане дане и сваког дана подсећа на читање. Библија (Даничић–Караџић).

• Читање са коментаромДани: 90
• Хронологија и мапаДани: 60
• Речи оригиналаДани: 30