Опрати руке

Понтије Пилат био је римски префект Јудеје отприлике од 26. до 36. по Хр. Јеврејски писци Јосиф Флавије и Филон описују га као тврдог управитеља који се изнова сукобљавао са народом Јерусалима. О Пасхи Исус је доведен пред њега, а народ је уместо Њега тражио Вараву. Матеј пише: „А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника“ (Матеј 27,24). Прање руку у знак невиности било је познато из Мојсијевог закона: када убиство остане неразјашњено, старешине најближег града перу руке и изјављују: „Руке наше нису пролиле ову крв“ (5 Мојсијева 21,6–7). Један псалам каже: „Умивам правдом руке своје“ (Псалам 26,6).

Данас „опрати руке“ од нечега или некога значи одбити сваку даљу одговорност и повући се: „После трећег неуспеха, веће је опрало руке од пројекта.“ Израз често носи призвук прекора, као да неко бежи од своје дужности.