Слепац води слепца

Фарисеји и књижевници из Јерусалима питали су Исуса зашто Његови ученици преступају „обичаје старих“, јер не перу руке пре јела (Матеј 15,1–2). Фарисеји су били покрет који је строго држао таква предања. Када су ученици касније рекли Исусу да су се фарисеји саблазнили, Он је одговорио: „Они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти“ (Матеј 15,14); Лука доноси ту изреку као питање (Лука 6,39). Слепоћа је на старом Блиском истоку била честа – од инфекција, пустињског бљештавила, повреда и старости – а Закон је забрањивао да се пред слепца меће оно о шта би се спотакао (3 Мојсијева 19,14). Јаме су биле права опасност: свуда су у стени клесане цистерне за кишницу, а власник непокривене јаме морао је да плати животињу која у њу упадне (2 Мојсијева 21,33–34).

Данас се „слепац води слепца“ каже за људе који не знају ништа више од оних које воде – један нов радник обучава другог, или савет даје неко ко то никада није радио. Каже се кроз осмех или као притужба.