Мернептахова стела

Ову високу плочу од црног гранита подигао је египатски фараон Мернептах, син Рамзеса II, крајем XIII века пр. Хр. Археолог Флиндерс Питри пронашао ју је 1896. године у рушевинама Мернептаховог заветног храма у Теби, а данас се чува у Египатском музеју у Каиру. Већи део њеног хијероглифског текста је победничка песма о поразу Либијаца, који су покушали да продру у делту Нила.

Пред крај песма набраја непријатеље побеђене у Ханану: Аскалон, Гезер, Јеноам – и Израиљ, који је, како се тај стих често преводи, „опустошен“. То је најстарији познати помен имена Израиљ ван Библије. Писар је градове означио знаком за земљу или град, а Израиљ знаком за народ. По једном мишљењу, то показује народ који још није везан за град или краљевство; по другом, египатски писари су такве знакове стављали сувише немарно да би се из тога ишта закључило. И у расправи о времену изласка из Египта стела се тумачи на више начина. Библија помиње Аскалон и Гезер међу градовима Ханана (Судије 1,18.29).