Сенахиримова призма

Асирски цареви записивали су своје летописе на глиненим призмама и ваљцима. Читаоцима Библије најпознатија је шестострана призма од печене глине, висока око 38 центиметара, са последњим издањем летописа цара Сенахирима, датованим 691. пр. Хр. Један примерак, Тејлорова призма, набављен је у Ниневији 1830. и данас је у Британском музеју; други је у Оријенталном институту у Чикагу. Урезани рељефи из Сенахиримове палате у Ниневији, такође у Британском музеју, приказују његову опсаду јудејског града Лахиса.

Призма говори о његовом походу 701. пр. Хр. Сенахирим каже да се „Језекија Јудејац“ није покорио, па је опсео и заузео 46 његових утврђених градова, одвео 200.150 људи, а самог Језекију затворио у Јерусалим „као птицу у кавез“. Језекија му је тада послао велики данак, са 30 таланата злата – исто толико злата колико у 2 Цареви 18,14, мада призма наводи 800 таланата сребра наспрам библијских 300. Призма не каже да је Јерусалим заузет. Библија завршава причу несрећом у асирском логору и Сенахиримовим повратком кући (2 Цареви 19,35–36).