Моавски камен (Мисина стела)

Овај црни камен заобљеног врха подигао је Миса, цар моавски, у IX веку пр. Хр. Стајао је у Дивону, источно од Мртвог мора, где су га 1868. показали немачком мисионару Ф. А. Клајну. Док су се европски конзули ценкали око њега, мештани су камен загрејали на ватри и полили водом, па се распао у комаде. Отисак натписа на хартији, узет мало пре тога, касније је помогао да се већина комада поново склопи. Камен се данас чува у Лувру у Паризу.

Текст на моавском језику, писан писмом веома блиским раном хебрејском, слави Хемоса, бога Моаваца. Миса каже да је Амрије, цар Израиља, тлачио Моав много дана, а после њега и његов син, али да је Миса победио; набраја и своје грађевине. Библија прича о истој побуни са израиљске стране (2 Цареви 3,4–27). „Син“ се тумачи на два начина: по једном мишљењу то је Ахав, син Амријев; по другом унук, на пример Јорам, јер „син“ може значити и потомак. Неки научници у оштећеном реду пред крај читају „дом Давидов“; други сматрају да је од њега сачувано премало да би се могло бити сигуран.