Велики кодекси

У I веку по Хр. појавила се нова врста књиге, кодекс: листови папируса или пергамента пресавијени и сашивени по хрбату, као данашња књига. На њима се писало с обе стране, лакше се налазио одређени одломак, а могла су да стану сва четири јеванђеља заједно. Хришћани су били међу првима који су га користили. До IV века хришћанске Библије биле су углавном кодекси од пергамента; око 332. по Хр. цар Константин наручио је педесет Библија на пергаменту од Јевсевија, епископа кесаријског.

Три велика кодекса садрже готово целу Библију на грчком, са књигама које се налазе у православним и католичким Библијама. Ватикански кодекс, из IV века, налази се у Ватиканској библиотеци најкасније од 1475. Синајски кодекс, из средине IV века, пронашао је Константин фон Тишендорф у манастиру Свете Катарине на Синајској гори 1844–1859. Како је напустио манастир, још се расправља – по једном мишљењу као поклон руском цару, по другом као позајмица која никада није враћена; већи део је у Лондону од 1933. Александријски кодекс, из V века, стигао је из Египта и поклоњен је енглеском краљу Карлу I 1627. И Ватикански и Синајски кодекс завршавају Јеванђеље по Марку стихом 16,8.