Свици са Мртвог мора

У зиму 1946–47. бедуински пастири код Вади Кумрана, на северозападној обали Мртвог мора, нашли су у једној пећини старе свитке смештене у високе ћупове. Током следеће деценије претражене су стотине пећина; једанаест код Кумрана дало је десетине хиљада одломака из стотина рукописа, углавном на кожи. Чување списа у земљаним судовима био је стари обичај (Јеремија 32,14). Свици из прве пећине, међу њима и цела књига Исаије, данас су изложени у Светилишту књиге у Јерусалиму.

Свици су преписани између отприлике III века пр. Хр. и I века по Хр. и сакривени пре него што су Римљани разорили насеље, око 68. по Хр. Пре овог налаза најстарији познати хебрејски рукописи Библије потицали су из времена око 900. по Хр., па су свици око хиљаду година старији. Заступљене су све књиге Хебрејске Библије осим Јестире, а најчешће Псалми, Поновљени закон и Исаија. Многи библијски текстови блиски су масоретском; други су ближи Септуагинти или Самарјанском Петокњижју. У пећинама су били и одломци Товије и Сираха, који се налазе у православним и католичким Библијама, затим Еноха и Јубилеја, тумачење Авакума и сопствена правила и химне заједнице.