Како је уређена Библија

Хришћанске Библије имају два дела, Стари и Нови завет, али редослед књига није свуда исти. Јеврејска Библија, Танах, има три дела: Тора; Пророке — од Исуса Навина до Царева, затим Исаију, Јеремију, Језекиља и Дванаесторицу, рачунату као једна књига; и Списе, који се у штампаним јеврејским Библијама завршавају Дневницима. Септуагинта и Вулгата груписале су књиге по врсти — закон, историја, поезија, пророци — и хришћанске Библије су их следиле: Рута после Судија, Плач после Јеремије, Данило међу пророцима. Грчки Псалтир рачуна псалме 9 и 10 као један, па је већина псалама у православним и старијим католичким Библијама нумерисана за један мање: Псалам 23 је Псалам 22.

У Новом завету Павлове посланице иду отприлике од најдуже ка најкраћој, посланице црквама пре посланица појединцима. Многи грчки рукописи, као и црквенословенска и руска Библија, стављају саборне посланице после Дела апостолских. Посланица Јеврејима не наводи писца; у једном папирусу Павлових посланица из око 200. године н. е. долази после Посланице Римљанима, у великим кодексима после Друге посланице Солуњанима, а Лутер ју је, заједно с Јаковљевом и Јудином посланицом и Откривењем, преместио на крај. Подела на главе потиче од Стивена Лангтона, с почетка XIII века; стихове Новог завета нумерисао је Робер Етјен 1551. године.