Свирала и фрула

Chalil (или halil), обично превођен као „фрула“ (у преводу Даничића и Караџића „свирала“), био је свирала попут грчког авлоса: цев од трске у коју се дувало кроз двоструки језичак, као у раној обои. Име потиче од речи која значи „пробушити“ – шупља цев. Звук јој је био оштар и продоран, а слике на грчким вазама приказују свираче на авлосу који дувају у две свирале одједном. Друга реч, ugav, такође нека врста свирале или фруле, јавља се уз Јувала (1 Мојсијева 4,21) и у Псалму 150.

Свирала је пратила и радост и жалост. Свирала се на гозбама (Исаија 5,12) и пред гомилом пророка, а када је Соломун постао цар, „сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале“ (1 Цареви 1,40). Била је и звук жалости: Јеремија пишти за Моавом „као свирала“, а у кући старешине синагоге Исус је затекао „свираче и људе забуњене“ (Матеј 9,23). Мишна, каснија јеврејска књига закона, каже да и најсиромашнији човек треба да унајми бар два свирача и једну нарикачу за погреб своје жене. У Исусовој изреци деца на тргу довикују: „Свирасмо вам, и не играсте“ (Матеј 11,17).