Овнујски рог и трубе

Шофар, овнујски рог, помиње се око 72 пута, више од сваког другог инструмента, и једини је инструмент старог Израиља који је још у употреби у свом првобитном облику: у њега се дува у синагогама о јеврејској Новој години и на крају дана очишћења. Даје само два или три тона, па је служио за знаке, а не за мелодије. Звучао је код Јерихона и с Гедеоновим људима, када је ковчег уношен у Јерусалим, при постављању царева – „затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!“ (1 Цареви 1,34) – и на дан очишћења, да започне јубиларну годину.

Трубе су биле други инструмент. Мојсију је речено да начини две трубе од кованог сребра да сазива народ и покреће логоре (4 Мојсијева 10,2), а у њих су трубили свештеници, Аронови потомци. Биле су праве и уске, дуге око један метар, са раширеним левком на крају. Две такве трубе исклесане су међу пленом из јерусалимског храма на Титовом славолуку у Риму. При освећењу Соломуновог храма Дневници броје 120 свештеника који трубе у трубе.