Бубањ и игра

Tof је био ручни бубањ: обруч од дрвета или метала пресвучен кожом овна или јарца, у који се ударало руком. Да ли је имао звончиће као данашњи дајре (тамбурина), не зна се, а старије енглеске Библије зову га „timbrel“ или „tabret“. Био је гласан и свирале су га пре свега жене. Глинене фигурице жена које држе округли бубањ с рамом пронађене су на многим налазиштима гвозденог доба у Израиљу и Феникији.

Бубањ, песма и игра ишли су заједно. После преласка преко мора „Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама“ (2 Мојсијева 15,20; у хебрејском: „и с играма“). Јефтајева кћи изашла је на исти начин у сусрет оцу, а жене из свих градова дочекале су Саула и Давида песмом и игром после победе над Филистејима. Девојке из Силома играле су у виноградима на годишњем празнику (Судије 21,19–21). Давид је играо „из све снаге“ док је ковчег уношен, а у Исусовој причи старији брат долази кући и чује свирку и игру (Лука 15,25).