Кимвали

Кимвали су били два округла, благо удубљена бронзана тањира која су се ударала један о други. Хебрејска имена потичу од корена који значи „звонити“ или „брујати“, и увек су у двојини – пар кимвала, на којима свира један човек. Кимвали су били познати широм древног света, а мале бронзане археолози су нашли на неколико места у земљи. У Библији се први пут појављују када је ковчег уношен у Јерусалим, уз харфе, бубњеве и звечке – систре, металне звечке с лабавим колутовима, какве су биле у Египту (2 Самуилова 6,5).

У храму су кимвали били једини ударачки инструмент. Поглавари певача Левита, Еман, Асаф и Етан, „удараху у кимвале бронзане“ (1 Дневници 15,19), вероватно да дају знак за почетак певања и да обележе делове псалма. Када је полаган темељ другог храма, синови Асафови стајали су спремни с кимвалима (Јездрина 3,10). Псалам 150 наводи две врсте, „јасне“ и „громовне“ кимвале, можда различите по величини или металу. Павлов „кимвал који звечи“ (1 Коринћанима 13,1; у преводу Даничића и Караџића „прапорац који звечи“) јесте грчки kymbalon.