Звезде без броја

Пре електричног светла ноћно небо над библијским земљама било је заиста тамно. Ведре ноћи без месеца голим оком види се неколико хиљада звезда, а бледа трака Млечног пута прелази преко неба. Авраму је речено: „преброј звезде, ако их можеш пребројати“ (1 Мојсијева 15,5), и звезде и песак постали су израз за бројеве без броја (1 Мојсијева 22,17). Грчки астрономи су ипак покушали: Птоломејев каталог звезда, око 150. по Хр., набраја 1022 звезде, разврстане у шест разреда сјаја. Павле примећује: „јер се звезда од звезде разликује у слави“ (1 Коринћанима 15,41).

Грци су планете звали „луталицама“, јер се крећу међу непокретним звездама, а Јуда употребљава исту реч: звезде лутајуће (Јудина 1,13; у преводу Даничића и Караџића „звезде лажне“). Пастири су ноћу чували стражу код свог стада (Лука 2,8), а путници и морнари налазили су пут по звездама. На Павловом путовању у Рим „ни сунце ни звезде за много дана не показаше“ (Дела апостолска 27,20), и посада је изгубила правац. На лађи којом је после наставио „беху на њој написани Диоскури“ (Дела апостолска 28,11): Кастор и Полукс, Близанци из сазвежђа Близанаца, које су морнари сматрали својим заштитницима.