Сати и страже

Људи у Библији бројали су сате дана од изласка сунца: „Није ли дванаест сахата у дану?“ (Јован 11,9). Трећи сат био је око 9 ујутру, шести око подне, а девети око 3 после подне, када су Петар и Јован ишли у храм на молитву (Дела апостолска 3,1). Пошто је дан увек био подељен на дванаест делова, сат је у Јерусалиму средином лета трајао око 70 минута, а средином зиме око 50. Време се мерило сунчаним и воденим сатовима; 2 Цареви 20,11 говори о сенци на Ахазовим степеницама („сунчаник Ахазов“).

Ноћ је била подељена на страже, смене страже. Стари завет познаје три: прву, средњу (Судије 7,19) и јутарњу стражу (2 Мојсијева 14,24). Под римском влашћу бројале су се четири – вече, поноћ, петлови и јутро (Марко 13,35) – па је „четврта стража“ (Матеј 14,25) била отприлике од 3 до 6 ујутру. По јеврејском рачунању нови дан почињао је заласком сунца, као у 1 Мојсијевој 1: „и би вече и би јутро“.