Левијатан и Бехемот

Јов 40–41 описује два моћна створења: Бехемота, који једе траву као во и лежи у трсци крај реке, и Левијатана, кога нико не може уловити удицом. У Псалму 104 Левијатан се игра у мору, а Псалам 74 и Исаија 27 говоре о морској змији са више глава. Име Бехемот је облик множине хебрејске речи за „звер“ – као да се каже „звер над зверима“. (Превод Даничића и Караџића у Јову их назива „слон“ и „крокодил“, а у Псалмима „крокодил“.)

Како их читати, спорно је. По једном мишљењу, песник описује стварне животиње: Бехемот је нилски коњ, а Левијатан крокодил, обојица добро познати у Египту; други су предлагали слона или кита. По другом мишљењу, то су песничка створења заједничка ширем древном свету: текстови из Угарита (XIV–XIII век пр. Хр.) причају о Лотану, „кривудавој змији“ са седам глава, речима врло блиским Исаији 27,1. Неки читаоци у њима виде изумрле гмизавце, попут диносауруса. Каснија јеврејска традиција причала је да ће Левијатан и Бехемот бити послужени на гозби на крају дана, а Томас Хобс је своју књигу о држави назвао „Левијатан“ (1651).