Овца

Овце су биле богатство библијских сточара, од Авеља до Давида. Уобичајена раса у том крају била је дебелорепа овца, чији широки реп чува сало – 3 Мојсијева говори о „целом репу до леђа“ (3,9). Овце су давале млеко, месо, вуну за одећу и кожу, а од овновског рога правила се труба звана шофар. Стрижа је била празник са гозбом (1 Самуилова 25).

Пастир је водио стадо идући испред њега, уместо да га гони, а овце су познавале његов глас – призор који се на Блиском истоку виђа и данас. Ноћу је више стада могло да дели један тор ограђен каменим зидом; ујутру је сваки пастир изводио своје овце дозивајући их (Јован 10,3–4). Губитак једне овце од стотину био је за породицу прави губитак. Јагњад су се приносила у храму свако јутро и свако вече (2 Мојсијева 29,38–39), а свака кућа јела је јагње о Пасхи (2 Мојсијева 12).