Пурпур и скерлет

Најскупља боја древног света добијала се од морских пужева воларица (мурекса) из источног Средоземља. Једна жлезда пужа давала је течност која је на ваздуху од жућкасто беле прелазила у црвену, љубичасту или пурпурну; библијска „плава“ била је љубичасти тон исте боје. (Превод Даничића и Караџића те три боје – плаву, пурпур и скерлет – назива „порфира“, „скерлет“ и „црвац“.) Тир и Сидон били су велика средишта, а дуж обале пронађене су велике гомиле здробљених љуштура. Пошто је био тако скуп, пурпур су носили цареви и богаташи – цареви мадијански (Судије 8,26) и богаташ „који се облачаше у скерлет и у свилу“ (Лука 16,19; у грчком: у пурпур и фино платно).

Скерлет и тамноцрвена боја добијали су се од црвца, малог инсекта који живи на једној врсти храста. Бабица је новорођеном Зари везала „црвен конац око руке“ (1 Мојсијева 38,28). Жута боја добијала се од шафранике, наранџасто-жута од шафрана из цветова шафрана, а зелена обично мешањем боја; тканина се бојила у великим кацама. У Филиби је Павле срео Лидију „из града тијатирског, која продаваше скерлет“ (Дела апостолска 16,14; у грчком: пурпурне тканине), из града који је имао еснаф бојаџија. По једном мишљењу, продавала је прави пурпур од мурекса; по другом, јефтинију црвену тканину бојену кореном броћа.