Накит и печати

И мушкарци и жене носили су накит: наруквице, украсе за чланке, огрлице и фине златне ланчиће, минђуше, алке за нос и прстење. Камење се уграђивало у злато или сребро, заобљено и углачано, а не брушено на фасете. Накит је био поклон – Авраамов слуга ставио је Ревеки алку у нос и наруквице на руке (1 Мојсијева 24,47) – залиха богатства и ратни плен. Царски украси за главу из гробова у Уру, из око 2700. пр. Хр., показују вештину раних златара, а Исаија набраја накит јерусалимских жена (Исаија 3,18–21).

Печат је био мали урезани камен или прстен који се утискивао у меку глину да остави знак свог власника. Показивао је да крчаг, врата или исправа нису отварани, и њиме су се потписивала писма и исправе. Грчки историчар Херодот забележио је да је сваки угледни Вавилонац носио печат и штап. Печати су висили на врпци око врата или зглоба – Јуда је оставио Тамари свој печат и врпцу (1 Мојсијева 38,18) – или су се носили као прстен печатњак. Фараон је ставио свој прстен Јосифу на руку (1 Мојсијева 41,42), а персијска наредба запечаћена царевим прстеном „не може се порећи“ (Јестира 8,8).