Покривала за главу и велови

Мушкарци су покривали главу од сунца капом, турбаном или марамом. Турбан је била трака од дебелог лана омотана око главе, са задевеним крајевима; на првосвештениковом турбану била је златна плоча са урезаним речима „Светиња Господу“ (2 Мојсијева 28,36). Марама, четвртасто платно од око 0,8 квадратног метра (један квадратни јард), пресавијала се у троугао, тако да бочне стране падају преко рамена, а врх низ леђа, и придржавала се врпцом. Отприлике од II века пр. Хр. јеврејски мушкарци су на молитви носили и филактерије – мале кожне кутијице са одломцима Писма (у преводу Даничића и Караџића „амајлије“, Матеј 23,5).

Жене су у јавности често биле покривене велом, мада се обичај кроз векове мењао. Ревека је узела покривало и покрила лице кад је први пут угледала Исака (1 Мојсијева 24,65), а Тамара је иза покривала сакрила ко је. Жене су носиле и мараму попут мушке, од друге тканине и друге боје, често преко тврде капице украшене накитом. У Павлово време јеврејске жене носиле су велове у јавности, а по једном мишљењу углавном и Гркиње; у Коринту је настао спор око жена које се моле гологлаве (1 Коринћанима 11,5).