Писма из Лахиса

Године 1935. британски археолог Џ. Л. Старки пронашао је 18 острака – крхотина разбијених посуда на којима се писало – у стражарници код градске капије Лахиса, југозападно од Јерусалима. Лежала су у слоју пепела од пожара у ком су Вавилонци спалили град, а 1938. нађена су још три. Писана су црним мастилом пером од трске или дрвета, хебрејским писмом тог времена. Само се око седам може читати као повезан текст. Већину је послао официр по имену Осаја са једне испоставе Јаошу, свом заповеднику у Лахису.

Писмо 4 каже: „Пазимо на сигналне ватре Лахиса… јер Азику не видимо.“ Јеремија наводи Лахис и Азику као последње утврђене градове који су остали у Јуди (Јеремија 34,7). По једном мишљењу, Азика је управо пала; по другом, њени знаци тог дана просто нису могли да се виде. Писмо 6 се жали да речи великаша „ослабљују руке“ народу – то је исти хебрејски израз који кнезови употребљавају за Јеремију (Јеремија 38,4). Писмо 3 помиње једног заповедника који силази у Египат и упозорење неког пророка; ко је био тај пророк, није познато.