Сенахиримови анали, записани на глиненим призмама, хвале се да је Језекију затворио у Јерусалиму „као птицу у кавез“ и узео данак – али не тврде да је град пао. Зидови његове палате у Ниневији приказивали су опсаду Лахиса.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · 701. пр. Хр. · Јерусалим
Јерусалим је поштеђен
Кад асирски цар Сенахирим запрети Јерусалиму, цар Језекија се моли у храму. Сенахиримови сопствени летописи описују овај поход.
2 Царев 19:14–37
А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу, пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога. Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове; и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше. И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог. Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског. Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска. Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог. Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила. Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри. Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме. Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих. Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог. И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.У исто време у свету
Године 701. пр. Хр. асирски цар Сенахирим упао је у Јудеју, а Јерусалим, под царем Језекијом, био је поштеђен. Пророк Исаија деловао је од око 740. пр. Хр. Ево света Исаијиног живота.
Месопотамија и Блиски истокСенахиримов сопствени извештај701. пр. Хр.
Грчка и РимОснивање Рима753. пр. Хр. (традиционални датум)
По римском предању Ромул је основао Рим 21. априла 753. пр. Хр., неколико година пре Исаијиног позива (Исаија 6,1). Археологија показује да је села на брду Палатину било и раније.
Грчка и РимХомероко 750–650. пр. Хр.
Отприлике у исто доба Илијада и Одисеја добиле су писани облик који познајемо; научници их датирају између око 750. и 650. пр. Хр. Грци су недавно били преузели феничанска слова.
КинаПочиње једна хроника722. пр. Хр.
„Летописи пролећа и јесени“, хроника кинеске државе Лу, почињу 722. пр. Хр. – године кад је Самарија пала под Асирију (2 Цареви 17,6). По предању, Конфучије ју је касније приредио.
ЕгипатТахаркафараон 690–664. пр. Хр.
2 Цареви 19,9 каже да је Тирака, цар хуски, изашао да се бије са Сенахиримом. Тахарка је постао фараон 690. пр. Хр.; по једном мишљењу, 701. је као млади принц предводио војску; научници се споре о појединостима.
Источна Европа и степаДолазе СкитиVIII–VII век пр. Хр.
Скити, народ коњаника, дошли су с истока у степе северно од Црног мора. Њихови поглавице касније су сахрањивани под великим хумкама, курганима, с финим златним радовима; многи су пронађени у данашњој Украјини и јужној Русији.
