Асирски цар Салманасар III борио се против савеза царева код Каркара на Оронту, у Сирији. Његов натпис на Куркском монолиту, данас у Британском музеју, наводи „Ахава Израиљца“ са 2.000 бојних кола и 10.000 војника. Салманасар је тврдио да је победио, али годинама није напредовао даље.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 860. пр. Хр. · Гора Кармил
Илија на гори Кармилу
У дане цара Ахава Илија позива Валове пророке на огледање на гори Кармилу, изнад средоземне обале.
И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи. А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет. Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече. Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита. И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва. И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом, те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.У исто време у свету
Илијино надметање на гори Кармилу смештено је у владавину Ахава, цара Израиља (око 874–853. пр. Хр.). Ахав је први цар Израиља поменут у тексту изван Библије: један асирски натпис набраја његова бојна кола у бици код Каркара. Ево света средине IX века пр. Хр.
Цар Миса моавски поставио је у Дивону камен који прича како су Амрије, цар Израиља, и његов син тлачили Моав и како га је он ослободио. О рату с Мисом са израиљске стране прича 2 Цареви 3. Камен је у Лувру.
По предању, досељеници из Тира предвођени принцезом Елисом, познатијом као Дидона, основали су Картагину у данашњем Тунису 814. пр. Хр. Ахавова жена Језавеља потицала је са исте феничанске обале: била је кћи Етвала, цара сидонског (1 Цареви 16,31).
У Атини су грнчари сликали вазе тракама меандара, цик-цак линија и кругова, а касније малим ликовима ожалошћених, коња и бојних кола. Велике вазе овог стила стајале су као обележја над гробовима.
Египтом су владали цареви либијског порекла из Таниса и Бубастиса. Осоркон II подигао је празничну дворану у храму у Бубастису; делић алабастерског ћупа с његовим именом нађен је у царском двору у Самарији, где је владао Ахав.
Становници престонице Џоу подигли су се против суровог краља Лија и протерали га. Овом годином историчар Сима Ћјен почиње своје табеле кинеске историје година по година; то је први тачан датум у кинеским записима.
Високо у перуанским Андима, људи из Чавин де Уантара подигли су камени храм с мрачним ходницима унутра и исклесаним главама страшних бића на спољним зидовима; ходочасници су му долазили издалека.