Навуходоносор је величанствено обновио Вавилон. Његова Иштарина капија, обложена плавом глеђосаном опеком и редовима бикова и змајева, поново је састављена од ископаних делова у Берлину.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · 587/586. пр. Хр. · Јерусалим
Пад Јерусалима
Навуходоносорова вавилонска војска продире у Јерусалим, спаљује храм и одводи народ у ропство.
2 Царев 25:1–21
И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи. Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише. И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон. А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског. И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем. И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским. А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски. Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари. И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше, и клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски, два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова; осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом. Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара. А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу. А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.У исто време у свету
Навуходоносор вавилонски заузео је Јерусалим 597. пр. Хр. и разорио га 587. или 586. пр. Хр. (извори допуштају обе године). Једна вавилонска плочица с хроником наводи чак и дан првог освајања: 2. адар, средина марта 597. пр. Хр. Ево света тих година.
Месопотамија и Блиски истокНавуходоносоров Вавилоноко 575. пр. Хр.
Грчка и РимТалесово помрачење28. мај 585. пр. Хр.
Херодот прича да је филозоф Талес из Милета прорекао помрачење Сунца које је зауставило битку између Лиђана и Миђана; астрономи га датирају на 28. мај 585. пр. Хр. Да ли га је Талес заиста предвидео, спорно је.
Месопотамија и Блиски истокПрви новацоко 630–600. пр. Хр.
У Лидији, у данашњој западној Турској, први новчићи искуцани су од електрума, природне мешавине злата и сребра, с утиснутом лављом главом. Пре тога сребро се мерило, на шта подсећа реч сикал, „тежина“.
ЕгипатФараон Нехаонвладао 610–595. пр. Хр.
Фараон Нехаон II, који је убио цара Јосију код Мегидона (2 Цареви 23,29), започео је канал од Нила до Црвеног мора. Херодот бележи и да су морнари које је он послао опловили Африку.
Источна Европа и степаГрчки градови на Црном моруоко 600. пр. Хр.
Грци из Милета основали су трговачке градове на северној обали Црног мора: Пантикапеј, данашњи Керч на Криму, око 600. пр. Хр., и Олбију крај ушћа Јужног Буга у данашњој Украјини. Трговали су вином и маслиновим уљем у замену за жито и рибу.
ИндијаШеснаест великих државаоко 600. пр. Хр.
У северној Индији око нових градова на Гангу и његовим притокама израсло је шеснаест краљевстава и република, Mahajanapadas. Једна од њих, Магада, касније је постала језгро првих великих индијских царстава.
