Асурбанипал, последњи велики цар Асирије, скупио је у Ниниви десетине хиљада глинених таблица, међу њима и Еп о Гилгамешу с његовом причом о потопу. Затрпане кад је град изгорео 612. пр. Хр., сачувале су се док нису откопане средином XIX века.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 622. пр. Хр. · Јерусалим
Јосијина реформа
Пошто је књига закона пронађена у храму, цар Јосија је чита народу и уклања идоле из Јуде.
Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске. И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем. И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет. Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ. И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској. И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних. И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај. И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских. Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом. Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху. И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем. И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон. И висине према Јерусалиму с десне стране на гори маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар. И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских. И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај. И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари. И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу. А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије. И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу. И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим. Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној. Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних. Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму. И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем. Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он.У исто време у свету
Осамнаесте године цара Јосије, око 622. пр. Хр., у храму у Јерусалиму нађен је законик (2 Цареви 22,8). Истих година Асирија, која је три века владала Блиским истоком, распадала се; њена престоница Нинива пала је 612. пр. Хр. Ево света позног VII века пр. Хр.
Вавилонци под Набополасаром и Медијци опседали су Ниниву и заузели је после три месеца. Једна вавилонска хроника бележи ту годину; за неколико година Асирског царства више није било.
У Атини је Дракон први пут записао законе града, да судије више не би судиле само по обичају. Били су толико строги да „драконски“ и данас значи „веома строг“.
Псаметих I, кнез из Саиса у делти, ослободио је Египат асирске власти и поново ујединио земљу. Унајмљивао је грчке и карске војнике, а грчки трговци ускоро су се населили у Наукратису, на једном рукавцу Нила.
Војвода Хуан од Ћија, вођен својим министром Гуан Џунгом, учинио је Ћи најјачом државом Кине и постао први од „хегемона“, који су одржавали ред међу супарничким државама у име слабог краља Џоу.
На малом острву Березању, близу ушћа Дњепра и Јужног Буга, Грци из Милета основали су прво грчко насеље на северној обали Црног мора.