Кошуља и огртач

Већина људи носила је два главна одевна предмета. Уз тело се носила кошуља (доња хаљина), од вуне или лана, до колена или, чешће, до чланака, обично опасана појасом; човек само у кошуљи звао се „го“. Преко ње ишао је огртач, велико четвртасто платно пребачено преко једног или оба рамена. У раније доба мушкарци су носили и прегачу око бедара. Пре трчања или дугог хода мушкарци су дугу одећу задевали за појас, као што је учинио Илија кад је „опасавши се“ трчао пред Ахавом (1 Цареви 18,46).

Ноћу је огртач служио као покривач, па је огртач узет у залогу морао да се врати „пре него сунце зађе“ (2 Мојсијева 22,26). На његова четири краја пришивале су се ресе (5 Мојсијева 22,12). Ана је малом Самуилу сваке године правила „мали плашт“ (1 Самуилова 2,19). Јосифова „шарена хаљина“ била је, по једном мишљењу, дуга хаљина с рукавима, а по другом богато украшена кошуља. Војници су бацали коцку за Исусову доламу, која „не беше шивена него изаткана сва с врха до дна“ (Јован 19,23–24), а Павле је тражио кабаницу коју је оставио у Троади (2 Тимотију 4,13).