Синагога

Синагога је била место окупљања где су се Јевреји састајали да читају и проучавају закон и да се моле. Како је и када настала, није познато. По једном мишљењу развила се за време вавилонског ропства, кад није било храма; по другом касније, међу Јеврејима који су живели далеко од Јерусалима у грчко доба. Први поуздани докази потичу из Египта у III веку пр. Хр.: натписи којима се посвећује „место молитве“, израз који Дела апостолска употребљавају за Филибу (Дела апостолска 16,13; у Даничићевом преводу „богомоља“). У 8. глави Немијине, где Јездра чита закон, а Левити га објашњавају, научници виде елементе каснијег читања у синагоги.

До I века по Хр. синагоге су постојале широм Галилеје, Јудеје и римског света. Оне ископане у Гамли, Магдали и Масади једноставне су дворане с клупама у степеницама дуж зидова. Један натпис из Јерусалима, вероватно из времена пре 70. по Хр., говори о синагоги коју је један свештеник по имену Теодот саградио за читање закона и учење заповести, са собама за госте. У суботу су се читали Закон и Пророци, а способан човек могао је бити позван да говори (Дела апостолска 13,15). Старешина синагоге одржавао је ред, а послужитељ се старао о свицима (Лука 4,20).