Свештеници и Левити

Израиљеви свештеници били су потомци Аронови, из Левијевог племена: свештеник се постајало рођењем, не избором, и требало је бити без одређених телесних мана. Свештеници су приносили жртве, кадили, бринули о светиљкама, прегледали кожне болести (3 Мојсијева 13,2–3) и учили закону. Поглавар свештенички носио је оплећак и напрсник с дванаест камена на којима су била имена племена. Остали Левити су помагали: у пустињи су носили шатор од састанка, касније су били вратари, певачи, свирачи и ризничари. Племе није имало своју земљу, само градове с пашњацима, и живело је од десетака и делова жртава.

Текстови наводе различите године за службу Левита: од 30 (4 Мојсијева 4,3), од 25 (4 Мојсијева 8,24) и, у Давидово време, од 20. Дневници деле свештенике у двадесет четири реда који служе наизменично; код Луке Зарија из реда Авијиног изабран је жребом да кади (Лука 1,8–9). После ропства вратило се 4289 свештеника, а само 341 Левит, певач и вратар. У I веку поглавар свештенички, кога су тада постављали владари, предводио је Синедрион. Падом храма 70. по Хр. свештеничка служба је престала.