Бисер

Бисер настаје у љуштури неких мекушаца, као што су бисерне шкољке, и може бити бео или других боја. У древном свету бисери су долазили из топлих мора истока – Црвеног мора, Персијског залива и Индијског океана – и до Средоземља стизали трговином, па су били скупи. Да ли Стари завет помиње бисере, није сигурно. Хебрејска реч peninim, коју BSB преводи „рубини“ (Приче Соломунове 3,15; Даничић: „драго камење“), тумачена је и као корали или бисери, а по једном мишљењу црвенкасти peninim из Плача Јеремијиног 4,7 јесу ружичасти бисери Црвеног мора.

У доба Новог завета бисери су били међу најцењенијим драгуљима, носиле су их имућне жене (1 Тимотију 2,9), а трговци су њима трговали. Исус је причао о „трговцу који тражи добар бисер“ и који је продао све што је имао да купи једно многоцено зрно бисера (Матеј 13,45–46), и говорио о бацању бисера пред свиње (Матеј 7,6). Откривење наводи бисер међу товарима трговаца, са златом, сребром и драгим камењем (Откривење 18,12), и описује свака врата новог Јерусалима као „од једног зрна бисера“ (Откривење 21,21).