Бронза и бакар

Бакар је био један од првих метала које су људи користили, познат у самородном облику пре 4000. пр. Хр. У легури с калајем даје бронзу, која је тврђа, а од око 3000. пр. Хр. бакар и калај били су важна трговачка роба. 5 Мојсијева описује земљу „где ћеш из брда њених сећи бронзу“ (5 Мојсијева 8,9), а Едом, богат бакром, дошао је под Давидову власт (2 Самуилова 8,14). Хебрејски има једну реч за бакар и бронзу. Енглеска Библија краља Џејмса зове је „brass“ (месинг), али оруђе средњег и позног бронзаног доба (око 2000–1200. пр. Хр.) показује се као бронзано; месинг је дошао касније.

За Соломунов храм Хирам из Тира, који „умеше свашта градити од бронзе“, излио је лонце, лопате, котлиће и много тога другог у глиненим калупима у равници јорданској између Сохота и Сартана (1 Цареви 7,13–14 и 45–46). Од бронзе су се правили оклопи и оружје: Голијат је имао бронзану капу, оклоп и ногавице (1 Самуилова 17,5–6). Углачана бронза богата калајем давала је огледала, а умиваоница скиније направљена је од женских огледала (2 Мојсијева 38,8). У доба Новог завета ситан новац био је бронзани, међу њим и удовичина два новчића (Марко 12,42), а Павле помиње „Александра ковача“ (бакрара, 2 Тимотију 4,14).