Алабастер

Алабастер је мек, ситнозрни камен, често бео и провидан, понекад са жилама у бојама. Алабастер древног света био је углавном једна врста калцита, вађен пре свега у Египту. Лако се резао и глачао, па су се од њега правиле вазе, зделе, кипови, а нарочито бочице за мирисе и масти; на грчком се таква бочица и сама звала alabastron. Римски писац Плиније Старији забележио је да се масти најбоље чувају у алабастру.

Марко прича да је у Витанији, у кући Симона губавог, мало пре Пасхе, дошла жена „са скленицом многоценога мира чистог нардовог“, разбила је и излила Му на главу (Марко 14,3). Нард се добијао од мирисног корена једне биљке са високих Хималаја и вероватно је до Средоземља стизао из Индије. Неки од присутних рекли су да се могао продати за „више од триста гроша“ (денара, Марко 14,5) – око годишње зараде надничара плаћеног денар на дан. Лука прича о помазању које је учинила једна жена у кући фарисеја: донела је скленицу мира од алабастра и помазала Исусове ноге (Лука 7,37–38).