Феничански писари у градовима као што су Библос и Тир писали су са само 22 слова. Грци су касније преузели ту азбуку, а од ње потичу латиница и ћирилица. Рано хебрејско писмо било јој је веома блиско.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 1000. пр. Хр. · Јерусалим
Давид заузима Јерусалим
Помазан за цара над целим Израиљем, Давид осваја јевусејски град Јерусалим и чини га својом престоницом, Давидовим градом.
2 Сам 5:1–12
Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу. Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем. Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година. У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом. А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу. И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра. И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим. И Харим цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду. И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.У исто време у свету
Давид је заузео Јерусалим око 1000. пр. Хр. и учинио га својом престоницом. Изван Библије његово име први пут се јавља око век и по касније, на камену из Тел Дана који говори о „Дому Давидовом“. Ево света око 1000. пр. Хр.
Месопотамија и Блиски истокШирење азбукеоко 1050. пр. Хр.
ЕгипатПодељени Египатоко 1069–664. пр. Хр.
Египат је био подељен између царева који су владали из Таниса у делти и врховних свештеника Амона у Теби. 1 Цареви 3,1 каже да се Соломун оженио фараоновом кћерју; који је то фараон био, спорно је.
КинаНебески мандатоко 1046. пр. Хр.
У Кини су Џоу збацили Шанг. Да би објаснили своју победу, учили су да Небо даје право на власт праведном цару, а одузима га неправедном – „Небески мандат“, идеја која је трајала око три хиљаде година.
Грчка и РимГрчко мрачно добаоко 1100–800. пр. Хр.
После пада микенских палата Грчка је имала мало градова и заборавила је писмо. Гвоздено оруђе и оружје улазили су у употребу.
ИндијаСела у равници Гангаоко 1200–600. пр. Хр.
У северној Индији земљорадничка села ширила су се на исток, у равницу Ганга, и почело је да се користи гвожђе. Археолози те људе препознају по финој сивој осликаној керамици и повезују их с каснијим ведским добом.
Источна Европа и степаУтврђења на брдима шумске степеоко 1025–700. пр. Хр.
У шумској степи данашње средње Украјине земљорадници чорнолиске културе гајили су жито и подизали утврђења на брдима против упада из степе. По једном мишљењу били су међу прецима Словена; по другом, такве везе нема.
