Дрводеља и градитељ

Куће у Израиљу биле су обично мале, са собама око дворишта и равним крововима положеним на дрвене греде, а обичне породице често су их саме градиле. Дрводеља је правио дрвену конструкцију, кровне греде, врата и прозоре. Велика дела – палате, храм, градски зидови – тражила су стручњаке, и дрводеље су радиле раме уз раме са зидарима и каменоресцима (2 Цареви 12,11–12). За Давидову палату мајстори и кедровина стигли су из Тира, а грађа за други храм поново је довезена с Ливана морем у Јопу (Јездрина 3,7). Исаија набраја алат дрводеље: мерну врпцу, писаљку за обележавање, длета и шестар (Исаија 44,13).

У Јеванђељима Исус се зове „дрводеља“ (Марко 6,3) и „дрводељин син“ (Матеј 13,55). Грчка реч tektōn значи градитеља или мајстора, обично за дрво, али и за камен. По једном мишљењу, Јосиф и Исус радили су углавном са дрветом; по другом, били су градитељи у ширем смислу, а неки научници претпостављају да су налазили посла у оближњем Сефорису, који је Ирод Антипа у то време обнављао. Предање које је у II веку забележио Јустин Мученик каже да је Исус правио плугове и јармове.