Најпознатији фараон Новог царства подигао је храмове у Абу Симбелу и нову престоницу у делти, Пи-Рамзес. По једном мишљењу он је био фараон изласка; Библија не наводи фараоново име.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · XV или XIII век пр. Хр. (датирање је спорно) · Рамеса, у делти Нила
Излазак
После пасхалне ноћи Израиљци полазе из Рамесе. Научници датирају излазак или око 1446. пр. Хр. или у XIII век пр. Хр.
А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца. И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви. И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина. И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце. И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце. И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице. А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске. Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено.У исто време у свету
Када се збио излазак из Египта, спорно је. По једном мишљењу у XV веку пр. Хр., ако се рачуна уназад од 1 Цареви 6,1; по другом у XIII веку пр. Хр., кад је Рамзес II градио градове у делти Нила (2 Мојсијева 1,11 помиње Рамесес). Неки историчари мисле да се излазак не може датирати. Ево света тих векова.
Победничка стела фараона Мернептаха, сина Рамзеса II, наводи „Израиљ“ међу народима које је победио у Ханану – најстарији помен Израиља пронађен изван Библије. Данас је у Египатском музеју у Каиру.
У Грчкој су ратнички цареви Микене подигли Лављу капију своје тврђаве. То доба палата и ратова касније је остало у сећању кроз Хомерове приче о Тројанском рату.
У Анјангу, последњој престоници династије Шанг, цареви су постављали питања прецима тако што су ватром пуцали волујске кости и корњачине оклопе, па на њима записивали одговоре. Те „пророчке кости“ најстарије су познато кинеско писмо.
У северозападној Индији песници су на санскриту спевали химне Ригведе, најстарије свете текстове хиндуизма. Много векова преношене су памћењем пре него што су записане.
На обали Мексичког залива Олмеци из Сан Лоренса клесали су огромне камене главе, неке високе скоро 3 метра. Били су прва велика цивилизација Мезоамерике.
Од Дњепра до Урала сточари бронзаног доба из културе гробова од брвана, названој по гробовима обложеним балванима, гајили су говеда и овце у степи и живели у малим селима дуж река.