У Аварису, у источној делти Нила, археолози су нашли куће, гробове и грнчарију људи из Ханана и Сирије који су се ту насељавали од око 1800. пр. Хр. Касније су њихови владари, Хиксоси, из овог града владали северним Египтом.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 1900–1700. пр. Хр. (традиционално датирање) · Египат
Јосиф на фараоновом двору
Пошто протумачи фараонове снове, Јосиф бива постављен над Египтом и сакупља жито за седам година глади.
И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим. И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји? Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе. И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском. И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској. И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској. А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску. И за седам родних година роди земља свашта изобила. И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега. Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја. И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског. И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог. А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. Али прође седам година родних у земљи мисирској; и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба. Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините. И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.У исто време у свету
По традиционалном датирању, Јосиф се уздигао у Египту између око 1900. и 1700. пр. Хр. Библија не наводи име фараона, а историчари датирају причу на различите начине; неки је смештају касније. Ти векови су време египатског Средњег царства и све већег броја досељеника из Ханана и Сирије у делти Нила. Ево света тих векова.
Цареви XII династије, пре свих Аменемхет III, претворили су мочварну котлину Фајум западно од Нила у плодне њиве, управљајући водом која је у њу отицала. Аменемхет III подигао је и пирамиду у Хавари, поред Фајума.
Хамураби из Вавилона ујединио је јужну Месопотамију и дао да се на стели од црног камена, која је данас у Лувру, уклеше скоро 300 закона: о надницама, зајмовима, браку, земљорадњи и крађи. То су уобичајени датуми; по другим рачунањима владао је неколико деценија касније.
На Криту су Минојци подигли своје прве велике палате, у Кнососу, Фесту и Малији, са оставама пуним високих ћупова за жито, уље и вино. Око 1700. пр. Хр. оне су разорене, можда земљотресом, а затим обновљене још раскошније.
На Лесној висоравни у северној Кини, Шимао је био опасан каменим зидовима дугим неколико километара око степенасте средишње платформе украшене исклесаним каменим лицима. Једно од највећих насеља свог времена у Кини, напуштено је око 1800. пр. Хр.
У долини Инда велики градови су полако напуштани, а људи су се селили на исток и југ у мања земљорадничка села; међу узроцима које научници наводе су реке које су мењале ток и сушнија клима. У Харапи су људи касније културе Гробља H сахрањивали мртве у осликаним ћуповима.
У данашњој Луизијани, људи који су живели од лова, риболова и сакупљања подигли су у Поверти Поинту велике земљане бедеме и хумке – једну од највећих земљаних грађевина свог времена у Северној Америци, начињену без земљорадње.
У средњој Немачкој, бронзани диск са златним уметцима приказивао је сунце или пун месец, срп и звезде, међу њима можда Плејаде. То је најстарија позната слика ноћног неба; закопан је око 1600. пр. Хр.