Клаудије је владао царством и припојио му Британију после инвазије 43. по Хр. Дела апостолска 18,2 кажу да је заповедио да сви Јевреји напусте Рим; римски писац Светоније такође помиње једно протеривање.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 50. по Хр. · Атина
Павле у Атини
Међу храмовима и философима Атине Павле говори на Ареопагу о „непознатом богу“.
Дап 17:16–34
А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола; и препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше. А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш? Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити. А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају. А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни; јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам. Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама, нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све. И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов. Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом. Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих. А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том. Тако Павле отиде између њих. А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.У исто време у свету
Павле је дошао у Атину око 50. по Хр., на путовању које га је одвело даље у Коринт, где натпис нађен у Делфима датира проконзула Галиона у око 51–52. по Хр. (Дела апостолска 18,12). Атина је тада била скроман град Римског царства, још увек чувен по својим философима. Ево света око 50. по Хр.
Грчка и РимЦар Клаудије41–54. по Хр.
Грчка и РимСенекаоко 4. пр. Хр. – 65. по Хр.
Стоички философ Сенека, учитељ младог Нерона, писао је списе о гневу, о краткоћи живота и о спокојству духа. Његов старији брат био је Галион, проконзул пред кога је Павле изведен у Коринту (Дела апостолска 18,12).
КинаПосланици из Јапанавладао 25–57. по Хр.
Цар Гуангву обновио је династију Хан и пренео њену престоницу у Луојанг. Последње године његове владавине, 57. по Хр., дошли су посланици из Ва, у Јапану; златни печат нађен у Јапану 1784. сматра се оним који им је он дао.
ИндијаТома у Индији (предање)52. по Хр. (по предању)
По предању хришћана светог Томе у Керали, апостол Тома се искрцао код Музириса 52. по Хр. Један старији спис, Дела Томина, смешта га на двор Гондофара, цара северозападне Индије чији су новчићи пронађени.
ЕгипатФилон Александријскиоко 20. пр. Хр. – око 50. по Хр.
У Александрији је јеврејски философ Филон тумачио Мојсијеве књиге језиком грчке философије. Године 40. по Хр. предводио је посланство јеврејске заједнице града цару Калигули после немира против њих.
На другим местимаЦарице МеројеI век по Хр.
У Мероји, на Нилу у данашњем Судану, царством Куш често су владале царице које су носиле титулу kandake – „Кандакија“ из Дела апостолских 8,27. Владари су сахрањивани под малим, стрмим пирамидама.
АмерикаЛиније у Наскиоко 200. пр. Хр. – 500. по Хр.
На пустињској равници јужног Перуа, народ Наска нацртао је огромне линије и ликове – колибрија, мајмуна, паука – уклањајући тамно камење са површине. Многи се најбоље виде из ваздуха или са оближњих брда.
