Август, први римски цар (27. пр. Хр. – 14. по Хр.), преуредио је провинције и њихове порезе; Лука Исусово рођење смешта у његову владавину. Његов посинак Тиберије (14–37. по Хр.) владао је у време Исусове службе; Лука 3,1 датира Јована Крститеља у петнаесту годину Тиберијеве владе.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · Око 6–4. пр. Хр. · Витлејем
Исус се рађа
За време римског пописа Исус се рађа у Витлејему, Давидовом граду, а пастири долазе да Га виде. Ирод Велики умро је 4. пр. Хр.
У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет. Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом. И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град. Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог, да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна. И кад онамо беху, дође време да она роди. И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици. И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог. И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.У исто време у свету
Исус се родио за владавине цара Августа (Лука 2,1), вероватно између 6. и 4. пр. Хр. – пре смрти Ирода Великог, која се обично датира у 4. пр. Хр. – а учио је за владавине Тиберија (Лука 3,1). Ево света Његовог живота.
Кина под династијом Хан имала је отприлике онолико људи колико и Римско царство – попис из 2. по Хр. избројао је око 57 милиона. Каравани су кинеску свилу носили на запад Путем свиле; Римљани су је носили, а мало су знали о земљи из које долази.
Грчки и римски бродови прелазили су Арабијско море с монсунским ветровима до лука као што је Музирис у јужној Индији, да купују бибер и зачине. У јужној Индији пронађене су оставе римског новца Августа и Тиберија.
У Мексичкој долини Теотихуакан је растао у један од највећих градова древне Америке. Његова велика Пирамида Сунца грађена је током наредна два века.
Сармати, номади коњаници сродни Скитима, тада су држали степе од Дона до Дунава. Последњи Скити задржали су мало краљевство на Криму.
На обали Крима стајали су стари грчки градови: Херсонес, крај данашњег Севастопоља, и Пантикапеј, престоница Боспорског краљевства, чији су краљеви владали као савезници Рима.
Ниједан писани извор из Исусовог времена не помиње Словене. Јасно се јављају тек у VI веку по Хр., у Јорданесовој историји Гота и код Прокопија. Где су њихови преци живели у I веку, о томе се историчари и археолози споре.
После Клеопатрине смрти 30. пр. Хр. Египат је постао римска провинција, а његово жито хранило је град Рим. Матеј прича да је Исусова породица онамо бежала; Александрија је имала једну од највећих јеврејских заједница тог времена.