Земљорадник

Већина Израиљаца живела је од земље, а земљорадник и његова породица обављали су највећи део посла. Нове њиве требало је очистити од дрвећа, камења и трња, а падине су се терасирале. Пар волова вукао је једноставан дрвени плуг који је разоравао само 10–13 см (4–5 инча) земље; кад је ушло у употребу гвожђе, врх се оковао њиме, а Израиљци су неко време морали да носе своје раонике Филистејима да их наоштре (1 Самуилова 13,20). Орач је терао волове шиљатим остеном. Семе се сејало руком на почетку јесењих киша.

Жетва је почињала кад би кише престале: прво јечам, у априлу и мају, затим пшеница, у мају и јуну. Жито се секло српом, везивало у снопове и носило на гумно, отворено место на узвишењу. Тамо су волови газили стабљике или вукли преко њих тешке санке за вршидбу; онда је земљорадник вилама бацао све у ваздух, а ветар је однео плеву, док је зрно падало пред његове ноге. Мале количине избијале су се мотком, као што је Рута учинила са својим јечмом. Сиромашни су смели да пабирче оно што жетеоци оставе (Рута 2).