Пастир

Пастир је од јутра до мрака чувао стадо оваца и коза. Налазио је траву и воду, сваког дана изводио стадо и увече га враћао у тор, ишао за животињама које су залутале и одбијао дивље звери и лопове. Амос описује пастира који лаву „истргне из уста две ноге или крај од уха“ (Амос 3,12) – остаци су били доказ за власника, како је Закон налагао (2 Мојсијева 22,13). Давид је пошао са штапом, праћком и пастирском торбом (1 Самуилова 17,40).

Чување стада једно је од првих занимања у 1 Мојсијевој: Авељ је пасао овце, а патријарси су били углавном сточари који су селили стада по заједничким пашњацима. Јаковљеви синови рекли су фараону: „Пастири су слуге твоје“ (1 Мојсијева 47,3), а Рахиља је била пастирица. Када се Израиљ населио у земљи, стада су и даље пасла на сиромашнијем земљишту где усеви нису успевали, а племена источно од Јордана остала су сточари. Пошто је тај посао значио чување и вођење, цареви Асирије, Вавилона и Египта звали су себе пастирима свог народа, а Библија истом речју зове владаре.