Lan i vuna

Lan je dobro uspijevao u Egiptu i oko Galilejskog jezera. Stabljike su se močile u vodi dok se vlakna ne bi odvojila, sušile na suncu – Rahaba je sakrila uhode pod stabljike lana na svom krovu (Jošua 2:6) – a zatim cijepale i češljale za predenje. Platno je bilo od grubog do vrlo tankog; najtanje su nosili kraljevi i plemići, a faraon je Josipa zaodjenuo „odjećom od najljepše tkanine” (Postanak 41:42). Vuna, od krem-bijele do smeđe i crne, bila je tkanina stočarskih naroda; Meša, kralj moapski, davao je Izraelu „vunu od stotine tisuća ovnova” (2 Kraljevima 3:4).

Vuna se prala, sušila i tukla da bi se vlakna razrahlila, a zatim češljala i prela. Žene su prele i tkale kod kuće za svoje obitelji, a radile su i prelje po zanimanju; vrsna žena iz Mudrih izreka „pribavlja vunu i lan” i hvata vreteno (Mudre izreke 31:13, 19). Vreteno je bilo tanak štapić otežan kolutom od gline ili kamena. Tkalački stanovi bili su triju vrsta: vodoravni, pričvršćen klinovima za tlo, koji su nomadi mogli smotati – na takvom je Delila utkala Samsonove pletenice (Suci 16:13–14) – uspravni s dvjema gredama i uspravni s glinenim utezima.