Лира

Kinnor, поменут на око 42 места, био је највероватније лира, а не харфа: дрвена звучна кутија доле, два крака спојена пречком и жице од овчијих црева затегнуте између њих. Колико је жица имао, не зна се. Многе енглеске Библије, међу њима и BSB, често га зову „харфа“, па је „Давидова харфа“ највероватније била лира (превод Даничића и Караџића зове га „гусле“). 1 Мојсијева наводи Јувала, од кога „се народише гудачи и свирачи“ (1 Мојсијева 4,21), а египатска гробна слика у Бени Хасану, из око 1900. пр. Хр., приказује семитског путника који носи лиру.

Лира је била довољно лака да се носи свуда. Млади Давид већ је био познат као вешт свирач, и свирао је цару Саулу да му олакша муку (1 Самуилова 16,23); да ли су свирачи трзали жице трзалицом или голим прстима, није сигурно. Псалам 81,2 говори о „слатким гуслама са псалтиром“. Свирала се на испраћајима, гозбама и у поворкама, као и у храму, а у ропству, каже Псалам 137, певачи су своје харфе вешали о врбе. Лире се још појављују на јеврејском новцу из устанка Бар Кохбе (132–135. по Хр.).