Наследство и последња воља у Библији

Одломци (број: 39) — Библија (Даничић–Караџић), ред по ред, према „Тематској Библији“ Нејва.

Примери

Аврам без деце: слуга, Елијезер Дамаштанин, биће мој наследникПост 15:2–3
Стихови
Пост 15:2–3А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин? Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.
Сара: син робиње неће делити наследство с ИсакомПост 21:10
Стихови
Пост 21:10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
Авраам оставља све Исаку, а синове иноча испраћа с даровимаПост 24:36, Пост 25:5–6
Стихови
Пост 24:36И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.
Пост 25:5–6А Аврам даде све што имаше Исаку; а синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.
Рахиља и Лија: „Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?“Пост 31:14–16
Стихови
Пост 31:14–16Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
Јаков даје Јосифу један део више него браћиПост 48:21–22
Стихови
Пост 48:21–22После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Рувимово првенаштво прелази на Јосифове синове1 Дн 5:1–2
Стихови
1 Дн 5:1–2А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац, јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;
Салпадове кћери добијају земљу међу браћом свог оцаБр 27:1–4, Нав 17:3–4
Стихови
Бр 27:1–4Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше: Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове. Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег.
Нав 17:3–4А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса. И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.
Јефтају ускраћују наследство јер је син друге женеСуд 11:2
Стихови
Суд 11:2Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.
Воз откупљује Елимелехову њиву да сачува име умрлогаРут 4:5–6, Рут 4:9–10
Стихови
Рут 4:5–6А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом. Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.
Рут 4:9–10А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново; и да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас.
Навутеј неће да прода наследство отаца својих1 Царев 21:2–3
Стихови
1 Царев 21:2–3И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди. А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих.
Јосафат даје синовима дарове и градове, а царство првенцу2 Дн 21:3
Стихови
2 Дн 21:3И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдим градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер беше првенац.
Јов даје кћерима наследство међу њиховом браћомЈов 42:15
Стихови
Јов 42:15И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.
Јеремија по праву откупа купује њиву свог брата од стрицаЈер 32:7–8
Стихови
Јер 32:7–8Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш. И дође к мени Анамеило, син стрица мог, по речи Господњој у трем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наследству и ти имаш право откупити је; купи. И разумех да је реч Господња.
„Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање“Лк 12:13
Стихови
Лк 12:13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
Млађи син иште свој део имања (прича)Лк 15:12–13
Стихови
Лк 15:12–13и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
Виноградари смишљају да убију наследника и узму наследство (прича)Мк 12:7
Стихови
Мк 12:7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

У Закону

Нема сина: кћери, затим браћи, стричевима, најближем родуБр 27:8–11
Стихови
Бр 27:8–11А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову; ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој; ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог; ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.
Првенац немиле жене ипак добија двоструки деоПнз 21:15–17
Стихови
Пнз 21:15–17Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле, онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац; него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.
Наслеђена земља не сме прелазити из племена у племеБр 36:7–9
Стихови
Бр 36:7–9Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих. И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих, да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.
Земља се дели жребом, већим племенима вишеБр 26:53–55
Стихови
Бр 26:53–55Тим нека се подели земља у наследство према броју имена; којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство. Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство.
Арону је речено да неће имати наследства у земљиБр 18:20
Стихови
Бр 18:20Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим.
Кнежев дар слузи враћа се у години слободеЈез 46:16–17
Стихови
Јез 46:16–17Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање. Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде.

Последња воља

Јаков укршта руке и ставља Јефрема пред МанасијуПост 48:13–14, Пост 48:19–20
Стихови
Пост 48:13–14Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему. А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
Пост 48:19–20Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа. И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
Јаков сазива синове и благосиља сваког пре смртиПост 49:1, Пост 49:28, Пост 49:33
Стихови
Пост 49:1После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
Пост 49:28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
Пост 49:33А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
Давидова последња заповест Соломуну1 Царев 2:1–3
Стихови
1 Царев 2:1–3А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи: Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек. И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,
Исаија Језекији: „Нареди за кућу своју“2 Царев 20:1
Стихови
2 Царев 20:1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
Завештање важи тек после смрти онога ко га је начиниоЈевр 9:16–17
Стихови
Јевр 9:16–17Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет. Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
Потврђен људски завет нико не одбацује нити му шта додајеГал 3:15
Стихови
Гал 3:15Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.
Наследник који је дете под старатељима је и чуваримаГал 4:1–2
Стихови
Гал 4:1–2Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега; него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.

Изреке

Разуман слуга делиће наследство с браћомПр 17:2
Стихови
Пр 17:2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Богатство изгубљено у несрећном послу не оставља ништа синуПроп 5:13–14
Стихови
Проп 5:13–14Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
Кућа и имање наслеђују се од отацаПр 19:14
Стихови
Пр 19:14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Ко зна хоће ли мој наследник бити мудар или луд?Проп 2:18–19
Стихови
Проп 2:18–19И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.

Извори

Према Nave’s Topical Bible (Orville J. Nave, 1896; јавно добро): теме изабране, редови скраћени и препричани савременим језиком, без тумачења; сваки стих проверен.

Библија (Даничић–Караџић) · Јавно добро